Jedna od nevolja i teškoća u periodu skritosti je udaljenost ši'ija od svog vođe kao i onemogućenost viđanja njegovog prelepog lica (lepšeg i od lica Jusufa -neka je mir na njega-). Od početka perioda skritosti očekivači njegove pojave su uvek tugovali jer nisu mogli da vide njegovu veličanstvenost i patili su zbog odvojenosti od njega. Treba napomenuti da su ši'ije u periodu kratke skritosti kontaktirali sa predvodnikom epohe -neka je mir na njega- preko njegovih specijalnih zamenika i poneki od ši'ija su uspevali da ga vide kao što je o tome rečeno u mnogim prenosima. U periodu duge skritosti u kojem je došlo do potpune predvodnikove skritosti prekinuti su spomenuti kontakti i odložena je mogućnost viđanja njegove veličanstvenosti na uobičajeni način i uz pomoć specijalnih osoba.
Pored toga, mnogi učenjaci su ubeđeni u to da je i u ovom vremenu moguće viđanje tog obasjanog meseca i kako se kaže, to se često puta dešavalo. Poznate su priče viđanja predvodnika od strane nekih uglednih ljudi kao što su 'Alame Bahrul 'Ulum, Mukades Ardabili, Sejid Ibn Tavus i još neki drugi. Te priče su prenete u ponekim poznatim knjigama.
Neophodno je da se u vezi teme viđanja predvodnika epohe -neka je mir na njega- obrati pažnja na sledeće napomene.
Prva napomena je to da se viđanje predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- ponekad događa u trenucima najvećih teškoća ljudi, a ponekad u normalnim situacijama bez ikakvih teškoća. Jasnije rečeno ta viđanja se u nekim slučajevima dešavaju da bi predvodnik spasio osobe koje su zapale u nevolje i koje osećaju samoću. Kao primeri ove vrste viđanja su slučajevi kada ljudi zagube put u različitim mestima (npr. na putu ka božijoj kući) pa ih predvodnik Mehdi -neka je mir na njega- ili neko od njegovih iskrenih prijatelja spasi iz te zagubljenosti i lutanja. Većina viđanja predvodnika su takve vrste.
U drugim slučajevima viđanja predvodnika se dešavaju u normalnim situacijama i takve osobe vide predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- zbog svoje specijalne duhovne vrednosti.
S obzirom na napred navedenu napomenu očigledno je da se ne mogu prihvatiti svačije izjave u vezi viđanja njegove veličanstvenosti.
Druga napomena je to da su u toku duge skritosti a naročito u sadašnje vreme, poneke osobe izjavile da su videle predvodnika epohe -neka je mir na njega-, čime su hteli da skrenu pažnju ljudi na sebe i da dobiju prioritet i korist, i tako su povukli mnoge u stranputicu i zalutalost u vezi svog ubeđenja. Oni putem preporučivanja ljudima da izgovaraju nekakve molitve i da obavljaju posebne radnje što većina od njih nema nikakvog temelja i oslonca, i putem pozivanja ljubitelja viđanja na učestvovanje na beskorisne sastanke, obećavaju tim ljudima da i oni mogu videti božiji dokaz -neka je mir na njega-. Oni tim potezom, viđanje skritog predvodinka pokazuju da je to nekakva prosta stvar i da svi mogu uspeti u tome. Bez sumnje, sveti predvodnik je po božijoj odredbi u potpunoj skritosti i ne pokazuje se osim malom broju osoba kojima je jedini spas direktna naklonjenost te manifestacije božije milosti i ljubaznosti.
Treća napomena je to da je viđanje predvodnika moguće samo u slučaju kada predvodnik epohe -neka je mir na njega- svojom dalekosežnošću htedne da do toga dođe. Zbog toga ukoliko i pored nečije jake volje i želje i pored njegovog truda za viđanjem predvodnika ne dođe do toga, ne treba se obeznaditi i ne treba to da se uzme za dokaz ne naklonjenosti i ne ljubaznosti predvodnika prema takvoj osobi. Takođe ukoliko neko uspe da vidi njegovu veličanstvenost, to viđanje ne mora biti dokaz da je takva osoba dostigla savršenstvo po pitanju svojih štovanja Boga i (nekakvih) uzvišenih vrlina.
Iz rečenog se može zaključiti to da iako je viđanje sijajuće lepote predvodnika epohe i razgovor sa tom voljenom osobom svih srca, velika sreća, ipak treba znati da naši predvodnici a naročito sveti predvodnik epohe -neka je mir na njega- nije zatražio od ši'ija da pokušaju da ga vide niti je zatražio da radi ostvarenja njihovog željenog viđanja, ostaju budni i po 40 noći ili da se izdvajaju na pustim mestima, već se iz mnogih iskaza besprekornih predvodnika -neka je mir na njih- može shvatiti da su preporučivali ši'ijama da se uvek sećaju na svetog predvodnika Mehdija -neka je mir na njega- i da mole Boga za njegovo svitanje, zatim da pokušavaju da svojim govorom i ponašanjem pridobiju njegovo zadovoljstvo, i da se kreću stazom njegovih uzvišenih ciljeva da bi na taj način što brže bio pripremljen domen pojave te ljudske nade i da bi se svet okoristio od njegovog blagodarja.
Predvodnik Mehdi -neka je mir na njega- je rekao:
"Mnogo molite (Boga) da ubrza svitanje jer to je vaše svitanje."
Ovde je povoljno da se prenese interesantan slučaj viđanja predvodnika od strane Hadži 'Ali Bagdadi-ja koji je bio od dobrih ljudi i iskrenih vernika svog vremena, i da ne bismo mnogo odužili u vezi toga ovde ćemo preneti najkraće i najvažnije crte toga.
Taj dobri i poštovani čovek je često išao iz Bagdada u Kazimejn radi zijareta (tj. radi obilaska svetih mezareva) dvojice veličanstvenih predvodnika: svetog Kazima i svetog Dževada -neka je mir na njih-. Hadži 'Ali Badadi kaže: imao sam jednu količinu humsa i imovine i otišao sam u dominantni grad Nedžef i 20-et tumana od toga sam dao učenjaku i fakihu šejh Ensariju, takođe 20-et tumana sam dao učenjaku i fakihu šejh Muhamed Husejn Kazimiju, 20-et tumana sam dao ajetullah šejh Muhamed Hasan Šuruki-ju i odlučio sam da 20-et tumana dam i ajetullah Ali Jasin-u nakon što se vratim u Bagdad i u četvrtak sam se iz Nedžefa vratio u Bagdad. Odatle sam najpre otišao u Kazimejn i posetio sam dva veličanstvena predvodnika, a potom sam svratio u kuću ajetullah Ali Jasin-a i uručio sam mu deo od onih 20-et tumana, uzevši dozvolu od njega da ostatak dajem malo po malo ili njemu ili nekome kome je to potrebno. Insistirao je da ostanem kod njega, ali zbog nužnih poslova sam se izvinuo, pozdravio se sa njime i pošao ka Bagdadu. Kada sam prešao jednu trećinu puta sreo sam jednog odvažnog i staloženog Sejida. Imao je zeleni turban na glavi a na obrazu mu se video crni ben. Išao je ka Kazimjnu (najverovatnije) na zijaret. Prišao mi je i pozdravio me stegavši mi čvrsto ruku. Potom me zagrlio, privukao svojim prsima, izjavio mi dobrodošlicu i rekao: "Nek bude sa srećom, gde si to pošao?" Odgovorio sam mu: "Obavio sam zijaret i sada se vraćam u Bagdad. Rekao je: "Sada je uoči petka, vrati se u Kazimejn i večeras ostani tamo." Rekao sa mu da ne mogu pa mi je uzvratio: Možeš! Vrati se da posvedočim da si ti od prijatelja mojeg pretka, vođe uverenih -neka je mir na njega- i da si ti od naših prijatelja, jer to svedoči i šejh Ali Jasin (kao što) Bog kaže:
."..Uzmite dve osobe za svedoka."
Hadži 'Ali Bagdadi priča dalje: Pre toga sam zatražio od ajetullah Ali Jasina da mi napiše potvrdu u kojoj će posvedočiti da sam od ši'ija i ljubitelja porodice božijeg Poslanika -neka je mir na sve njih-, pa da tu potvrdu (pred smrt) stavim u svoj ćefin.
Pitao sam (tajanstvenog) sejida: "Odkud ti mene poznaješ i kako možeš da posvedočiš to u vezi mene?!" Rekao je: "Kako može neko da ne poznaje (poput tebe) osobu koja mu daje pravo u potpunosti?!" Pitao sam ga: "Kakvo pravo?" Odgovorio mi je: "Ono pravo koje si dao mom zastupniku." Upitao sam ga ko je njegov zastupik pa mi je rekao da je to šejh Muhamed Hasan. Začuđeno sam ga upitao: "Zar je on tvoj zastupnik?" i odgovorio mi je potvrdno.
Začudio sam se svemu tome. Pomislio sam da je među nama od ranije postajalo prijateljstvo koje sam zaboravio, jer u prvom našem susretu me je oslovio imenom. Tada sam pomislio da očekuje da mu uručim deo humsa kojeg sam imao, jer je on sejid od potomaka božijeg Poslanika -neka su blagoslovi božiji na njega i na njegovu porodicu-. Iz tog razloga sam mu rekao: "Deo vašeg prava (koji ste potomci božijeg Poslanika) je kod mene, i dobio sam dozvolu od šejh Ali Jasina da to podelim." Nasmešio se i rekao: "Da! Deo našeg prava si uručio našim zastupnicima u Nedžefu." Upitao sam ga:" Dali mi je taj posao prihvaćen od strane Boga?" Odgovorio mi je potvrdno.
Zapitao sam se kako ovaj sejid naziva svojim zastupnicima najveće sadašnje učenjake i onako zbunjeno, smetnuo sam da ga pitam o tome.
Kasnije sam ga pitao: "O moj vođa! Da li je tačno to što se govori da će ko god zijareti predvodnika Husejna -neka je mir na njega- uoči petka, biti sačuvan (od božije patnje)?" Odgovirio mi je pozitivno i tada sam primetio da su mu se sakupile suze u očima i počeo je da plače. Malo potom, ugledao sam da smo u čistom haremu Kazimejnu iako nismo prošli sokacima i putevima koji vode ka njemu. Zaustavili smo se pored ulaznih vrata i on mi reče: "Prouči zijaret!" Odgovorio sam mu: "O moj vođa, ja ne učim lepo." Upitao me je: "Hoćeš li da je učim a ti da me pratiš u molitvi" i složio sam se sa time.
Započeo je molitvu pozdravima Poslaniku i svim predvodnicima redom. Posle čestitog imena predvodnika Hasana 'Askerija -neka je mir na njega- okrenuo se prema meni i upitao: "Poznaješ li prdvodnika svojeg doba?" Rekao sam mu: "Kako da ga ne poznajem." Rekao mi je: "Pa pozdravi ga onda." Tada sam proučio:
"Pozdrav tebi o božiji dokazu, o vlasniče vremena, o Hasanov sine!"
Nasmešio se i rekao:
"Pozdrav tebi (o Hadži 'Ali), i nek je božija milost i blagodat Njegova na tebe."
Zatim uđosmo obojica u harem gde smo poljubili mezar. Rekao mi je: "Prouči zijaret!" Odgovorio sam mu (kao i ranije) "O moj vođa, ja ne učim lepo." Upitao me je: "Hoćeš li da ti ja proučim?" složio sam se sa time. Proučio je zijaret poznat po imenu "Eminullah" i potom rekao: "Da li zijaretiš mog predaka Husejna -neka je mir na njega-?" Kazao sam: "Da! Večeras je uoči petka i dobro je da se zijareti prdvodnik Husejn -neka je mir na njega- (tj. da mu se prouči dova)." Sejid je proučio poznati zijaret namenjen prdvodniku Husejnu -neka je mir na njega- i kada je pristiglo vreme za akšam namaz pozvao me je da klanjamo zajedno. Posle završenog namaza izgubio sam ga iz vida i koliko god sam se okretao nije ga bilo.
Došao sam sebi i prisetio se da me je taj sejid oslovio imenom, zatražio da se sa njim vratim u Kazimejn i vratio sam se (protiv svoje volje), velike učenjake i fakihe je smatrao svojim zastupnicima i na kraju je nestao. Posle ovih sećanja sam shvatio da je taj sejid bio niko drugi nego lično sveti pedvodnik epohe -neka je mir na njega-, i šteta što sam se toga kasno setio.